Izazovi koje nameću savremeno međunarodno poslovanje i regionalni procesi u svetskoj privredi, uslovljavaju novi pristup ekonomsko-trgovinskim aktivnostima svake zemlje, pa i naše. U tom kontekstu, liberalizacija uslova trgovine naše zemlje sa privrednim prostorom Evropske unije ima dugoročan i veliki značaj za unapređenje izvoznih rezultata srpske privrede i rast nacionalnog prosperiteta. Osim toga, ova liberalizacija će dovesti do zaoštravanja konkurentske borbe na domaćem tržištu i pojačane potrebe za unapređenjem konkurentskih performansi nacionalnih preduzeća. U tom procesu, veliki značaj imaće i njegova primena u dostizanju ekonomskih ciljeva srpske privrede.
Dinamični svet evropskog biznisa, nameće potrebu sistematske pripreme naših privrednih subjekata, državnih institucija i njihovog kadrovskog potencijala za prilagođavanje tim pravilima.
Mesto i uloga carinske službe u tom smislu takođe zahteva korenitu transformaciju i prilagođavanje novonastalim tržišnim uslovima.
Uloga carine prerasta iz fiskalne uloge u važan subjekt savetodavnog i edukativnog karaktera, ali u sadejstvu sa ostalim državnim službama, posebno sa poreskim organima budući da je primarni cilj svake savremene države ostvarivanje slobodne trgovine, slobodnog protoka kapitala, ideja i u krajnjoj instanci i nosioca ideja odnosno ljudi.
CARINSKI ZAKON
(“Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012)
Deo prvi
OSNOVNE ODREDBE
Glava I
PREDMET I DEFINICIJE POJMOVA
Cilj zakona
Član 2
Cilj ovog zakona je:
1) zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije;
2) zaštita Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine;
3) bezbednost i zaštita ljudi i životne sredine;
4) olakšavanje međunarodne trgovine.
Carinski organ kontroliše međunarodni promet robe, doprinoseći slobodnoj trgovini, sprovođenju spoljašnjih aspekata domaćeg tržišta i principa koji se odnose na trgovinu, kao i opštoj bezbednosti u lancu trgovine.
Radi obavljanja propisanih radnji, carinski organ može vršiti sve kontrolne radnje za obezbeđivanje pravilne primene ovog zakona i ostalih propisa. Ove radnje i aktivnosti mogu se vršiti van carinskog područja Republike Srbije samo ako je to utvrđeno međunarodnim sporazumom.
Glava II
OPŠTE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA PRAVA I OBAVEZE LICA U ODNOSU NA CARINSKE PROPISE
Odeljak 1
PRAVO ZASTUPANJA
Zastupanje
Član 6
Svako lice može, pod uslovima predviđenim članom 89. st. 2 i 3. ovog zakona, imenovati svog zastupnika za preduzimanje svih ili samo nekih radnji u postupku koji vodi carinski organ.
Lice koje nema sedište ili prebivalište u Republici Srbiji, a učestvuje u carinskom postupku mora imenovati posrednog zastupnika koji postupa u svoje ime a za račun lica koje nema sedište ili prebivalište u Republici Srbiji.
Zastupanje može biti:
1) neposredno, ako zastupnik istupa u ime i za račun drugog lica;
2) posredno, ako zastupnik istupa u svoje ime a za račun drugog lica.
Zastupnik mora imati sedište ili prebivalište u Republici Srbiji, osim u slučajevima iz člana 89. stav 3. tač. 1) i 2) ovog zakona.
Zastupnik se mora izjasniti pred carinskim organom koje lice zastupa, da li je zastupanje neposredno ili posredno, a na zahtev carinskog organa mora podneti verodostojnu ispravu sa ovlašćenjem za zastupanje u carinskom postupku. Smatra se da lice istupa u svoje ime i za svoj račun ako se pred carinskim organom ne izjasni da istupa u ime ili za račun drugog lica ili se izjasni da istupa u ime i za račun drugog lica, ali ne može o tome podneti verodostojnu ispravu.
Carinski organ može da zahteva od lica koje se izjasnilo da istupa u ime ili za račun drugog lica da podnese dokaz o ovlašćenju da preduzima radnje kao zastupnik.
Posredno zastupanje
Član 7
Posredno zastupanje u carinskom postupku u smislu člana 6. ovog zakona može da obavlja pravno lice:
1) koje ima registrovano sedište na carinskom području Republike Srbije,
2) koje je registrovano za poslove međunarodne špedicije,
3) koje ima najmanje jednog zaposlenog sa dozvolom za carinsko zastupanje.
Dozvola za carinsko zastupanje može se izdati fizičkom licu zaposlenom kod pravnog lica koje ima ovlašćenje za posredno zastupanje u carinskom postupku:
1) ako je radilo na poslovima carinjenja najmanje šest meseci,
2) ako ima najmanje srednju stručnu spremu,
3) ako je položilo poseban stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku, i
4) ako nije pravnosnažno osuđivano ili kažnjavano za krivična dela ili prekršaje spoljnotrgovinskih, deviznih, carinskih ili poreskih propisa.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) utvrđuje program i sadržinu posebnog stručnog ispita za zastupanje u carinskom postupku, kao i postupak izdavanja i oduzimanja dozvola za zastupanje u carinskom postupku.
Posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina.
…
Uprava carina oduzima dozvolu za zastupanje u carinskom postupku licu koje zastupanje obavlja na nezakonit, neispravan i neprofesionalan način, pod uslovom da je carinski zastupnik obavešten o ovome u pismenom obliku i da postoje osnovi za takvo upozorenje u smislu nezakonitog, neispravnog i neprofesionalnog obavljanja aktivnosti zastupanja u poslednje tri godine.
…
NEOPHODNO JE OBRAZOVATI SE PRAVILNO !
.Preuzmite NASTAVNI PLAN I PROGRAM za ovaj smer
Ispitna pitanja za ovaj smer možete da skinete ovde.