Novosti

 

ŠTA JE UČENIČKI PARLAMENT?

Učenički parlament je zakonom zagarantovana formalna institucija, koja učenicima omogućava demokratski način udruživanja radi zastupanja interesa svih učenika u školi, kao i učešće učenika u donošenju odluka koje se njih neposredno tiču.

Zbog čega je značajno postojanje učeničkih parlamenata?

• Zbog toga što garantuje osnovne slobode učenika, kroz ostvarivanje prava na slobodu govora, izražavanja, slobodu udruživanja, slobodu izražavanja sopstvenog mišljenja…
• Učenički parlament omogućava lični razvoj učenika.
• Pruža mogućnost kolektivnog odlučivanja kroz učeničke parlamente i doprinosi poboljšanju atmosfere i života u školi.
• Učenički parlament doprinosi razvoju kolektivnog odnosa i izgradnju partnerstva sa nastavnicima, stručnim saradnicima, direktorima i organima škole.
• Učenički parlament je mesto koje omogućava saradnju, uvažavanje različitih argumentacija i stavova.
• Učenički parlament podrazumeva usvajanje demokratskog znanja i vrednosti, kroz prihvatanje različitosti.
• Učenički parlament omogućava razvoj demokratske kulture.
• Učenički parlament omogućava bolju komunikaciju i podstiče donošenje zajedničkih odluka prihvatljivih za sve strane.

Zašto je bitno da učenici budu uključeni u proces odlučivanja kroz učeničke parlamente:

• Zato što učenici najbolje razumeju svoje potrebe.
• Zato što najbolje prepoznaju svoje probleme i probleme svojih vršnjaka te u tom smislu mogu da omoguće školi da im što bolje izađe u susret.
• Zato što učenički parlament pruža mogućnost učešća svih učenika bez obzira na rasnu, versku, nacionalnu, imovinsku ili polnu pripadnost.
• Zato što se kroz učenički parlament lakše čuje glas svih grupa i podgrupa u školi bilo da su u pitanju izbeglice, interno raseljena lica, manjinske grupe ili lica sa smetnjama u razvoju.
• Zato što mladi treba da učestvuju u procesu odlučivanja, jer na taj način jačaju svoje samopouzdanje i postaju odgovorne ličnosti.
• Zato što će se školske odluke bolje i spremnije realizovati.
• Zato što se razvija demokratsko društvo i pravednije uređuje školski život.
• Zato što se tako poboljšava odnos i saradnja između učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnih saradnika.
• Zato što to utiče na njihovu bolju informisanost.
• Zato što na taj način oni mogu da podstaknu aktivnije učešće roditelja u školskom životu.
• Zato što sa svojim idejama mogu da pokrenu i realizuju projekte u saradnji sa organima škole.
• Zato što mogu da pokrenu pitanja značajna za učenike u lokalnoj zajednici.

Dobrobiti od osnivanja učeničkih parlamenata

• ZA UČENIKE
• ZA ŠKOLU I NASTAVNIKE
• ZA RODITELJE
• ZA LOKALNU ZAJEDNICU

• ostvarivanje prava garantovanih međunarodnim i nacionalnim dokumentima
• prihvatanje prava i odgovornosti
• uvažavanje ličnosti učenika
• svestran razvoj učenika
• iskustvo timskog rada
• učenje o različitosti i nediskriminatorskom ponašanju
• jasna i blagovremena informisanost svih učenika
• mogućnost uticanja na odluke bitne za učenike
• kvalitet saradnje između učenika i nastavnika
• veće zadovoljstvo radom i životom u školi

• bolja saradnja i komunikacija sa učenicima
• upoznavanje sa željama i potrebama učenika
• smanjivanje odgovornosti i podela obaveza
• zadovoljstvo donošenim odlukama, bez prisile
• smanjivanje vremena koje se troši na uvođenje reda i discipline u svakodnevnom radu
• lakša adaptacija na promene
• veće zadovoljstvo radom i životom u školi

• odgovorna deca koja su svesna svojih mogućnosti i spremnija na bolju komunikaciju
• lakše identifikovanje potreba svih strana
• bolja saradnja i zadovoljstvo školskim procesom
• manji broj konfliktnih situacija koje nastaju usled nezadovoljstva školskim životom između roditelja i dece
• primena naučenih veština (prihvatanje različitih mišljenja, tolerantnost, mogućnost argumentovanog diskutovanja…) u porodičnom životu kroz obostrano učenje i kontat
• aktivno uključivanje u školski proces

• lakše upoznavanje sa potrebama učenika i adekvatno prilagođavanje lokalnih akcija
• lakša i bolja informisanost o životu u školi
• bolja raspodela namenskih sredstava
• mogućnost dvosmerne komunikacije radi realizacije zajedničkih ciljeva
• kvalitet rada škola se poboljšava čime se poboljšava kvalitet života u lokalnoj zajednici

Šta je natačno, a priča se…

• Učenički parlament omogućava više prava za učenike, a manje za nastavnike!
  NE. Formiranje učeničkih parlamenata ne predstavlja gubitak autoriteta kod nastavnika, već predstavlja mogućnost za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava i utiče na bolju međusobnu saradnju između nastavnika i učenika.
• Učenicima je dato pravo da organizuju parlament, a oni nisu spremni da prihvate sopstvenu odgovornost.
  NE. Prava se nikome ne daju, ona svakome pripadaju od momenta rođenja. Učenicima je na osnovu nacionalnih i međunarodnih dokumenata omogućeno da se udružuju radi učešća u donošenju odluka. Zalažući se za ostvarivanje sopstvenih prava učenici u sebi razvijaju osećanje odgovornosti i poštovanje prava drugih.
• Učenici nisu dovoljno kompetentni da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču života u školi!
  NE. Učenici su dovoljno zreli da sami prepoznaju svoje osnovne potrebe, a samin tim i odluke koje su važne za njih, što ih čini uspešnijima prilokom donošenja odluka. Zainteresovanost svih strana za donošenje bitnih odluka u školi je podjednako važna kako za učenike tako i za nastavnike.
• Parlament omogućava učenicima slobodu da rade ono što žele!
  NE. Cilj formiranja učeničkih parlamenata ne znači potpunu slobodu činjenja za učenike. Učenicima se kroz učeničke parlamente pruža mogućnost da se udružuju i učestvuju u donošenju odluka, a samim tim uče da njihova prava imaju ograničenja i da prilikom ostvarivanja sopstvenih prava ne smeju da ugrožavaju prava drugih.
• Mogućnost organizovanja učeničkih parlamenata predstavlja dodatnu obavezu kako za nastavnike, tako i za učenike!
  NE. Učenički parlamenti smanjuju obaveze, jer utiču na vreme koje se troši na sučeljavanje različitih stavova i rešavanje konfliktnih situacija. A utiče i na kanalisanje slobodnog vremena kroz aktivnosti koje doprinose zadovoljstvu rada i života u školi.
• Učenički parlament je mesto gde se rešavaju svi problemi!
  NE. Na sastancima učeničkih parlamenata treba izneti različita mišljenja i istaći probleme učenika. Međutim, neki problemi prevazilaze okvire delovanja parlamenta i u takvim situacijama neophodno je obratiti se nastavniku, direktoru, stručnom saradniku ili nekom drugom nadležnom organu.
• Predstavnike učeničkih parlamenata čine samo učenici sa odličnim uspehom!
  NE. Da bi učenički parlament funkcionisao nije neophodno da njegovi predstavnici budu samo najbolji učenici u školi. To što neko ima odličan uspeh ne mora da znači da će da bude i uspešan parlamentarac. Da bi bili uspešni, predstavnici parlamenta, učenici treba da budu otvoreni, komunikativni, informisani, sigurni u sebe, spremni da prihvate različitosti, da imaju mogućnost samokontrole, objektivnosti i realnosti.
• Učenički parlament zahteva dodatna materijalna / finansijska sredstva od strane škole.
  NE. Jedna od aktivnosti učeničkih parlamenata je i mogućnost podnošenja i realizacije različitih projekata, kroz koje mogu da ostvare željene aktivnosti. Za organizaciju učeničkih parlamenata potrebna je samo dobra volja i saradnja svih u školi.
• Predstavnici učeničkog parlamenta samoinicijativno donose odluke, koje su samo u njihovom interesu.
  NE. Izabrani predstavnici predstavljaju i zastupaju sve učenike škole. Poverenje koje im je ukazano na izborima pravdaju donošenjem odluka koje su u interesu svih učenika, bez diskriminacije. Učešće u donošenju odluka ne poistovećuje se sa apsolutnom samostalnošću u donošenju odluka.
• Proces kolektivnog odlučivanja podrazumeva da mišljenje svakog učenika mora uticati na donošenje konačne odluke.
  NE. Izražavajući sopstveno mišljenje treba imati u vidu da to pravo imaju i drugi. Svaki učenik koji očekuje da njegovo mišljenje bude saslušano i uvaženo, mora to činiti i u odnosu na druge. Učešće u procesu odlučivanja ne znači, da mišljenje mora nužno uticati na donošenje konačne odluke. Proces zajedničkog odlučivanja podrazumeva razmenu i saradnju kroz aktivno slušanje, uvažavanje i poštovanje, a ne odnos pobednika i gubitnika.

PARLAMENT

Učenički parlamenti je telo koje treba da

• zastupa interese svih učenika u školi
• opšti interes koji doprinosi boljitku pojedinaca i škole u celini
• ima lidersku ulogu u školi.

Šta je potrebno da bi parlament funkcionisao:

• da ima definisanu viziju, ideju o tome šta i kako treba da se promeni da bi se stvorio kvalitetan pomak i u skladu sa očekivanjima većine učenika i nastavnika u školi.
• učenički parlament treba da se organizuje kao tim, a u isto vreme da se prema školi u celini (posebno u odnosu na učenike) odnosi kao prema timu/zajednici.
• da razvija veštinu saradnje sa drugima, sinergetskog donošenja odluka, rada u timu i sl.).

Kada je osnovan

• osnovan  је početkom 2002. god, na podsticaj dr Dragoljuba Mićunovića , tada predsednika saveznog parlamenta. Ovaj parlament je jedan od najstarijih parlamenata u gradu. Članovi  parlament  biraju se na osnovu interesovanja koja imaju, a ne uspeha u školi, porekla, materijalnog statusa ili zato što odrasli u školi misle da oni to mogu.

Ko čini đački parlament

• čine ga po dva predstavnika iz svakog odeljenja. Oni mogu biti izabrani tajnim ili javnim glasnjem učenika svog odeljenja, mogu ih predložiti i razredne starešine ukoliko se sa tim slaže odeljenje .

Čime se rukovodi rad parlamenta

• Zakon o osnovoma sistema obrazovanja i vaspitanja čl. 56, 95 i 98
• Konvencija o pravima deteta
• Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
• Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda – evropska konvencija o ljudskim pravima
• Povelja o ljudskim i manjinskim pravima

Ko može da bude član parlamenta

pre svega učenici koji poseduju sledeće sposobnosti:

• sposobnost timskog rada
• sposobnost i osobine ,,vođe,,
• sposobnost prihvatanja tuđih stavova
• sposobnost poštovanja različitosti
• učenik koji u razgovoru koristi ,,snagu argumenta’’ a ne ,,argument snage’’
• sposobnost i spremnost da sasluša drugoga
• spremnost da pomogne drugome
• sposobnost da voli sebe ali i druge
• jednom rečju učenik koji svojim ponašanjem i školskim uspehom doprinosi ugledu škole

Ko još čini parlament

• čini ga predsednik, potpresednik, sekretar
• svi zainteresovani učenici, nastavnici, roditelji i ostali  koji mogu da doprinesu radu parlamenta i njegovoj pozitivnoj prezentaciji

Parlament čine:

• predsednik
• potpredsednik
• sekretar
• koordinatori godina
• razni odbori (za žurke, sportske turnire, saradnju sa drugim parlamentima i školama…)

Kojim aktivnostima se parlament bavi

• po čl. 95 Zakona o osnovama sistema  obrazovanja  i vaspitanja
  • daje mišljenje i predloge stručnim organima škole, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru škole o pravilima ponašanja u školi, Godišnjem programu rada, Školskom razvojnom planiranju, slobodnim i van nastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i dr. takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje
  • razmatranje odnosa saradnje učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnih sardnika
  • obaveštava učenike o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje

• program parlamenta čini sastavni deo Godišnjeg programa rada škole
• ima mogućnost udruživanja u zajednicu
• daje mišljenje i predloge stručnim i drugim organima škole o organizaciji  života  i rada učenika u školi
• obaveštava učenike o pitanjima  od posebnog značaja za njihovo školovanje
• program parlamenta čini sastavni deo godišnjeg programa rada škole
• omogućava udruživanje u zajednicu
• izrada statuta i pravilnika učeničkog parlamenta
• obuka učenika za rad u parlamentu u vidu različitih edukacija
• humanitarne akcije koje se ostvaruju u saradnji sa drugim parlamentima i pomažu one kojima je pomoć najpotrebnija
• gostovanje u medijima u cilju afirmisanja škole
• organizovanje školskih turnira u fudbalu
• pokrenuta je inicijativa za školski razglas
• učestvovanje u organizacije proslave za kraj školske godine maturanata
• organizacija maturske eskurzije
• uređivanje učionica (potpuno sređene  i okrečene)
• pisanje pravilnika o učeničkom ponašanju-sa posebnom tačkom o pravdanju časova dobrotvornim radom
• organizovanje kulturnih manifestacija (svirki, predstava…)

Pomoć u radu parlamenta

• nastavnici
• Savet roditelja
• Školski odbor
• pedagoško-psihološka služba
• direktor škole

Dobrobit od učešća u radu parlamenta

• članovi parlamenta i svi ostali u školi imaće osećaj da rade nešto vredno, kako za njih lično tako i za širu zajednicu
• svaki pojedinac u okviru parlamenta i u školi  rašće i razvijaće se ostvarujući svoje stvaralačke kapacitete
• biće puno konstruktivnih ideja i rešenja – ljudi su mnogo pametniji, kada rade zajedno
• vizija se kreira, deli i čuva na svim nivoima, zajednička je i inspirišuća
• svi će biti upoznati sa dešavanjima na različitim nivoima i imaće svest o tome kako njihova individualna akcija deluje na druge i celu organizaciju/tim
• stvoriće se klima saradničkih odnosa, kako među mladima, tako i među  nastavnicima koja ima zajednički cilj – da svima bude bolje
• razviće se pristup bavljenja rešenjima, a ne problemima
• prestaće da postoje teme o kojima se ne može diskutovati, problemi koji se zajednički ne mogu rešiti
• izgradiće se partnerski odnosi, stvoriće se uzajamno poštovanje i poverenje
• svi članovi školske zajednice (mladi i odrasli) slobodno će se isprobavati, preuzimati rizike i otvoreno procenjivati ostvarene rezultate

 

UČENIČKI PARLAMENT

Anđela Popović – predsednik

Ružica Ujčić – zamenik predsednika

Tamara Đipalo – zapisničar

Članovi učeničkog parlamenta:

Učenici prvog razreda:

4.Užarević Milica

5.Aleksandar Stanojević

6.Danilo Vujasinović

7.Vuković Krstan

8.Letić Tijana

9.Lahoš Petar

10.Miloš Krivošija

Učenici drugog razreda:

11.Ivana Kovač

12.Đorđe Savić

13.Sara Balaban

Učenici trećeg razreda:

14.Marina Nedić

15.Jovana Marčeta

16.Dina Šijačić

17.Nevena Letić

Učenici četvrtog razreda:

18.Gavrančić Irina

19.Macura Nikola

20.Stefanović Emilija

21.Nemet Kristina

22.Rančić Teodora

 

AKTIVNOST UČENIČKOG PARLAMENTA

Učnički parlament je u šk.2013/14.god. ušao u realizaciju projekta

„Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

u školskoj 2013/2014. godini

DA LI SMO EKO-SVESNI ?